Šta se zapravo nalazi u psećoj hrani

Izvor: Animal Protection Institute www.api4animals.com/
Pileće masnoće, probrano goveđe meso, sveže žitarice i svi ostali hranljivi sastojci koji su ikad bili potrebni vašem psu ili mački.
To je slika koju proizvođači hrane za kućne ljubimce plasiraju kroz medije i reklame.
To je ono što za 11 milijardi dolara godišnje misle da dobijaju kupci ove hrane, a što naravno industrija hrane za kućne ljubimce zdušno podržava.
Ovaj izveštaj istražuje razlike između toga šta potrošači misle da kupuju i onoga što stvarno dobijaju. Fokusiran je na opšte podatke koji se nalaze na deklaraciji proizvoda koji se masovno prodaju po supermarketima i diskontima, ali već tu ima mnogo respektabilnih imena koja ne poštuju ono što piše.
Ono što najveći broj potrošača ne zna, je to da je industrija hrane za kućne ljubimce izdanak velikih proizvođača hrane za ljudsku upotrebu i poljoprivredne industrije. Ona obezbeđuje tržište za klanične otpatke, žitarice za koje se smatra da nisu za ljudsku upotrebu i slične otpatke koji se mogu pretvoriti u profit ( tu podrazumevamo creva, vime, grkljane i verovatno obolele i kancerozne delove zaklanih životinja.
Tri od pet najvećih kompanija za proizvodnju pseće hrane u SAD su pod ingerencijom velikih multinacionalnih kompanija : Nestle ( Alpo, Fancy Feast, Friskies, Mighty Dog i Ralston Purina proizvodi kao što su Dog Chow, ProPlan i Purina One), Heinz ( 9 Lives, Amore, Gravy Train, Kibbles-n-Bits, Natures Recipe), Colgate-Palmolive (Hills Science Diet Pet Food). Druge vodeće kompanije uključujući Procter & Gamble (Eucanuba and lams), Mars (Kal Kan, Mealtime, Pedigree, Sheba, Walthams), i Nutro. Gledano iz ugla biznisa, to što multinacionalne kompanije drže i proizvodnju hrane za kućne ljubimce je idealno. Imaju samo povećanje prodaje jer ono što ne može da prođe u ljudskoj ishrani , jer je otpad, može se iskoristiti na drugoj strani jer je to odličan izvor sirovina za „pet food industriju”.
Ima na stotine različitih vrsta hrane dostupnih u ovoj zemlji. I dok su mnoge od ovih hrana slične, ne koriste svi proizvođači sirovine lošeg kvaliteta ili potencijalno opasne sirovine.
Sastojci
Mada cena hrane nije uvek merilo da li je hrana dobra ili nije, često je indikator kvaliteta.
Nemoguće je da kompanija čija je hrana brend ima pakovanje od 40-lb(oko 18 kg) koje košta 9,95 dolara, a da u sebi ima kvalitetne proteine i žitarice. Nabavna cena kvalitetnih sastojaka je mnogo veća od prodajne cene takve gotove hrane.
Proteini koji se koriste za ovu hranu stižu iz različitih izvora. Posle klanja goveda, svinja, pilića, jagnjadi ili nekih drugih životinja, suvi, nekvalitetni delovi mišića se odstranjuju sa trupova koji su za ljudsku ishranu. Otprilike, oko 50% zaklane životinje se ne koristi u ljudskoj ishrani. Sve što ostane kad se odvoji trup, kosti, krv, creva, pluća, ligamenti, tetive, i sve ostalo što ne ide u hranu za ljude se koristi za hranu za kućne ljubimce, stočnu hranu ili druge proizvode. Ti ostaci su poznati kao sporedni proizvodi klanične industrije, mesno i koštano brašno ili nešto slično označeno na deklaracijama na džakovima hrane za pse i mačke.
Pet Food institute – Poslovno udruženje proizvođača hrane za pse i mačke dozvolilo je upotrebu sporednih proizvoda u hrani za kućne ljubimce i kao izvor dodatne zarade za prerađivače i farmere: Rast ove industrije nije obezbedio samo kvalitetniju ishranu za pse i mačke, već je našao i novo, dodatno tržište za sve koji se bave proizvodnjom ljudske hrane, kako bi svoje sporedne proizvode mogli da iskoriste , a ne da ih bace.
Mnogi od ovih ostataka predstavljaju sumnjiv izvor hranljivih sastojaka za naše životinje. Hranljiva vrednost sporednih proizvoda pri preradi mesa i piletine, brašna, zavisi od partije do partije. James Morris and Quinton Rogers, profesori sa odeljenja za molekularnu bionauku sa univerziteta u Kaliforniji i Dejvis veterinarske škole izjavili su sledeće:
Ne postoje zapravo podaci o bioiskoristljivosti sastojaka hrane u mnogim recepturama. Ovi sastojci su najčešće sporedni proizvodi mesne, pileće i riblje prerađivačke industrije, čija je hranljiva vrednost veoma promenljiva. Regulisanje hranljive vrednosti hrane za kućne ljubimce utvrđuje zvanična Američka Asocijacija za kontrolu hrane (AAFCO), koja ne daje uverenje o hranljivoj vrednosti proizvoda dok se ne utvrdi kroz analize njena bioraspoloživost.
Meso i pileće meso, sporedni proizvodi, mesno i koštano brašno su stalni sastojci hrane. To brašno kao i sporedni proizvodi su nastali putem ekstrakcije i termičke obrade putem koje je i njihova hranljiva vrednost drastično smanjena, uklonjena je najveća količina vode i uništene su bakterije.
Šta takva hrana može da znači za vašu životinju? Pojedini veterinari tvrde da ishrana klaničnim otpacima povećava rizik od dobijanja kancera ili drugih degenerativnih bolesti. Metode prerade u proizvodnji hrane za kućne ljubimce kao što su topljenje, ekstrudiranje i pečenje ne garantuju uništavanje hormona upotrebljenih u tovu životinja ili mlečnoj proizvodnji, ili hemikalija poput anibiotika ili barbiturata korišćenih za eutanaziju životinja.
Životinjska i pileća masnoća
Čim otvorite novu kesu hrane za pse,možete osetiti jedinstven, „pikantan” miris – a šta je izvor toga? Najčešće pretopljene životinjske masti, masnoće iz restorana, ili druga ulja koja su užegla ili više nisu za ljudsku upotrebu.
U sastav masti u hrani u, više od 15 proteklih godina, masnoće iz restorana predstavljaju glavnu komponentu. Često čuvane u buradima od 50 galona (oko 200 litara) napolju, izložene ekstremnim promenama u temperaturi, bez razmišljanja o budućoj upotrebi. Kompanije koje prerađuju ovakve masti, mešaju različite vrste masti, među koj,ima i ovakve, trošene i užegle, stabilizuju ih moćnim antioksidansima, da bi sprečili dalje kvarenje i na kraju, prodaju tako izmiksane proizvode proizvođačima pseće hrane ili drugim krajnjim korisnicima.
Ovakve masti se direktno ubacuju na ekstrudirane pelete da bi se postojeći, ukusan ili bezukusan proizvod, napravio drugačijim i prijatnijim. Ove masti takođe predstavljaju i vezivni element koji se dodaje radi poboljšanja ukusa, kao i svarljivosti. Ljudi koji proučavaju pseću hranu su otkrili da životinje vole ukus ovako ubrizganih masti. Proizvođači hrane su majstori da poture psima i mačkama ono što inače ne bi ni pogledali, kao hranu koju jedu sa uživanjem.
Žitarice, soja, kukuruz, ljuske kikirikija i druge biljne masnoće
Količina žitarica koja se upotrebljava u hrani za kućne ljubimce porasla je u poslednjoj dekadi. U odnosu na prve komercijalne hrane, danas žitarice zauzimaju proporcionalno mnogo više prostora u recepturama. Pristupačnost hranljivih materija iz ovih hraniva zavisi od svarljivosti svake žitarice posebno. Količina i vrsta ugljenih hidrata koji se nalaze u hrani određuje i iznos hranljive vrednosti koju životinja stvarno dobija. I psi i mačke skoro potpuno absorbuju ugljene hidrate iz nekih žitarica kao što je beli pirinač. Više od 20% hranljive vrednosti drugih žitarica izbegne apsorbciju. Svarljivost pšenice, pasulja i ovsa je slaba. Sadržaj krompira i kukuruza je daleko manje pristupačan nego kod pirinča. Neke supstance, poput ljuske kikirikija se koriste radi obezbeđivanja vlakana, i nemaju neku hranljivu vrednost.
Dva od tri najčešće korišćena sastojka pseće i mačje hrane, naročito suve, su neke forme proizvoda žitarica. Pedigre Performance Food za pse koristi kukuruz, sporedne proizvode pri klanju pilića i kukuruzno glutensko brašno kao prva tri hraniva. 9 Lives Crunchy Meals za mačke koristi žuti kukuruz, kukuruzno glutensko brašno i pileće sporedne proizvode. Pošto su mačke pravi mesojedi, postavlja se pitanje zašto se za osnov njihovog obroka koriste žitarice. Odgovor je prost : kukuruz je mnogo jeftiniji izvor energije od mesa.
Godine 1995. Natures Recipe je povukla iz prodaje hiljade tona pseće hrane jer su se potrošači žalili da im psi povraćaju i gube apetit. Izgubili su oko 20 miliona dolara. Problem je bio u gljivici koja je proizvela mikotoksin kriv za povraćanje a koja je prethodno kontaminirala pšenicu. Tokom 1999. god. drugi mikotoksin je naterao Doane Pet Care da proizvode jedne od svojih fabrika povuče sa tržišta, uključujući Ol Roy (Wal-Marts brand) i 53 druge poznate hrane. Ovog puta otrovano je i uginulo 25 pasa.
Iako prouzrokuje kod mnogo pasa povraćanje, gubitak apetita, proliv, ovaj toksin (vomitoksin) je jedan od blažih. Mnogo opasniji od njega, kao u gore navedenom slučaju mogu da izazovu gubitak težine, oštećenje jetre, hromost, pa i smrt. Prethodni incident sa Natures Recipe naterao je the Food and Drug Administration (FDA) da interveniše. Zaključak je bio da mikotoksin koji je nađen nije mnogo opasan za ljude jer zrno koje je koriščeno za pravljenje hrane nije visokog kvaliteta., pa ga i nema u ljudskoj ishrani. Soja je još jedna od čestih namirnica koja se koristi kao izvor proteina i energije u hrani za kućne ljubimce. Osim toga, daje i volumen hrani, pa je i to jedan od razloga zašto je proizvođači hrane koriste, jer psi brže osete sitost . Iako kod nekih pasa izaziva stvaranje gasova, drugi psi je podnose bez problema. U vegetarijanskim recepturama pseće hrane se koristi kao glavni izvor proteina.
Dodaci i konzervansi
Mnoge hemikalije se dodaju u proizvodnji hrane za kućne ljubimce kako bi joj poboljšale ukus, održivost, karakteristike i izgled.
Dodaci hrani nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Oni su tu kao emulgatori da spreče izdvajanje vode i masti, antioksidansi da onemoguće užeglost masti, kao i pojačivači ukusa i boje da bi bili prijatniji i vlasniku i samom psu.
Samo popravljanje hrane različitim dodacima datira unazad hiljadama godina, kada su se koristili začini , prirodni konzervansi i izazivači zrenja. U svakom slučaju, broj aditiva je za poslednjih 40 godina u velikom porastu.
Sve komercijalne hrane moraju biti konzervisane da bi mogle da ostanu sveže i atraktivne za konzumente. Hrana u konzervama je već prošla zaštitne procese i u njoj ima manje konzervanasa nego u suvoj hrani. Neki od ovih preparata se ubacuju još u sirovu supstancu pre dolaska kod prerađivača,a ostali se dodaju pri preradi. Pošto proizvođači moraju da obezbede dug život suvoj hrani za vreme otpremanja i dugog stajanja u magacinima, masti korišćene za hranu moraju biti zaštićene ili sintetičkim ili prirodnim sredstvima. Veštački prezervativi poput butylated hydroxyanisole (BHA, E320),butylated hydroxytoluene (BHT, E321), propyl gallate( E310), propylene glycol (takođe korišćen i za automobile kao manje toksična verzija antifriza) i ethoxyquin (E324). Za ove antioksidanse nema mnogo informacija o njihovoj otrovnosti, sigurnosti, interakciji ili o hroničnom, dugotrajnom delovanju ukoliko životinja koristi tu hranu svaki dan
Potencijalni kancerogeni prepaarati kao BHA, BHT i etoksikvin su dozvoljeni u vrlo malim količinama. Upotreba ovih prepaarata u hrani za pse nije ozbiljnije proučavana, pa bi dugoročna upotreba mogla da bude i štetna. Zbog osporljivih podataka iz originalnog rada o sigurnosti ovog preparata , etoksikvinov proizvođač Monsanto, je tražio nove, mnogo ozbiljnije studije. Iako Monsanto nije našao značajnu toksičnost tokom proučavanja, u julu 1997. FDA centar za veterinarsku medicinu je tražio od proizvođača da dragovoljno smanji količinu ovog antioksidansa na polovinu, tj. 75 ppm (delova na milion). I kada je neka hrana pod sumnjom i veterinari misle da je etoksikvin glavni uzrok bolesti,kad se javljaju problemi sa kožom, ili neplodnost pasa, treba tražiti drugo rešenje. Etoksikvin se dokazao u ishrani ljudi u stabilizaciji začina, kao u biberu ili čiliju u količini od 100 ppm, ali nije lako trošiti tolike količine bibera ili čilija kao što pas konzumira svakodnevne količine hrane. Inače, kod mačaka nikada nije testiran.
Neki proizvođači su odgovorili na potrebe potrošača i sada koriste „prirodne” konzervanse kao što su vit. C, vit. E, kao i ulje ruzmarina, karanfilić i drugi da bi zaštitili masti u svojim proizvodima. Drugi sastojci mogu biti pojedinačno zaštićeni. Najčešće riblje brašno i neki vitaminsko mineralni preparati sadrže hemijske konzervanse. To znači da vaš ljubimac u jednom obroku konzumira više vrsta konzervanasa. Savezni zakon traži da sve to piše na deklaraciji, a proizvođači su tek skoro rešili da to i poštuju.
Konzervansi u prerađenoj hrani
Sredstva protiv zgrudnjavanja
antimikrobna sredstva
antioksidansi
sredstva za bojenje
konzervansi za otvrdnjavanje
dodaci za sušenje
emulgatori
za održanje čvrstine
poboljšivači ukusa

začini
stabilizatori brašnaste hrane
poboljšivači formule hrane
ovlaživači hrane
kvasci
lubrikanti
zaslađivači bez hranljive vrednosti
hranljivi zaslađivači
oksidansi i redukciona sredstva
pH regulatori
pomoćna sredstva u procesu obrade
konfiskati
rastvarači, nosači
stabilizatori, zgušnjivači
površinski aktivni agensi
agensi za obradu površine
pojačivači delovanja drugih supstanci
Dok zakon traži da se urade studije o toksičnosti dodataka i konzervanasa, niko za sad ne potencira njihovo moguće sinergističko(međusobno pojačavajuće) dejstvo. Neki autori sugerišu da je moguće njihovo itekako negativno i pojačavajuće dejstvo kada se zajedno nađu u hrani. Na žalost, prirodni konzervansi nemaju tako dugotrajno dejstvo, ali su bezbedni.
Proces proizvodnje
Kako nastaje pseća hrana
Iako provere hrane nisu neophodne da bi se na deklaraciji napisalo „kompletna i izbalansirana hrana” mnogi proizvođači rade studije prijemčivosti hrane, kada rade neki novi proizvod. Jedna grupa pasa jede novu hranu, dok kontrolna grupa jede već poznatu marku. Ukupna količina pojedene hrane je mera kvaliteta novog ukusa. Veći proizvođači sa jačom reputacijom imaju čitave grupe pasa i mačaka koji služe za to da ocene i ukus i kvalitet hrane ili koriste laboratorije koje imaju svoje životinje.
Većina proizvođača koristi za spravljanje suve hrane mašine zvane ekspanderi ili ekstruderi
Prvo se sirovine mešaju ili ručno ili kompjuterski uz praćenje recepture koju su razvili stručnjaci za ishranu. Ovakva mešavina se uvodi u ekstruder gde se tretira vrelom parom. Mešavina se sjedinjuje pod dejstvom vrele pare, pritiskom i propušta se kroz kalupe koji joj daju krajnji izgled uz povećanje volumena kao kokice. Kada se osuši, obično se prska masnoćama, digestivima i drugim dodacima koji joj poboljšavaju ukus i miris. Iako ovaj proces ubija bakterije, finalni proizvod se može ponovo kontaminirati u narednim procesima sušenja, obogaćivanja mastima i pakovanju. Neke hrane se umesto ekstrudiranja peku na visokim temperaturama. Ovakva hrana je tvrda, hrskava i ukusna bez dodataka masti ili pojačivača ukusa. Životinjama možemo davati i do 25% manje ovakve hrane u odnosu na ekstrudiranu, ali mereno zapreminski, a ne po težini.
Sastojci su slični za vlažnu, suvu i polusuvu hranu, iako odnosi proteina, masti i celuloze mogu biti različiti. Prosečna hrana za mačke sadrži navodno oko 45-50 % mesa ili sporednih produkata u živinkoj industriji.Glavna razlika između tipova hrane je u sadržaju vode. Nemoguće je direktno uporediti deklaracije različitih vrsta hrane bez računanja preko suve materije. Vlažna ili hrana u konzervama se sprema tako što se osnovni sastojci prvo mešaju sa aditivima. Ako su komadići neophodni ,specijalni ekstruder ih formira. Onda se mešavina kuva i konzervira. Hermetički zatvorene konzerve se nakon toga stavljaju u posude nalik ekspresnom loncu i tu se sterilišu. Neki proizvođači kuvaju direktno u konzervama
Šta se dešava sa hranljivim materijama?
Dr. Randi L. Visong je veterinar i proizvodi svoju liniju hrane za pse. Dugogodišnji kritičar industrijske proizvodnje hrane za kućne ljubimce, kaže : U procesu proizvodnje hranljiva vrednost hrane se jednostavno zanemaruje. Grejanje, kuvanje, topljenje, zamrzavanje, dehidriranje, konzerviranje, ekstrudiranje, peletiranje, pečenje, itd. toliko obezvredi tu hranu da je to nezamislivo. Mada,kuvanje povećava hranljivu vrednost zrna žitarica. Zato, da bi povećali hranljivu vrednost ove hrane , proizvođači moraju posle ovih procesa gde se gubi dobar deo vitmina i minerala, da ih nadoknade dodavanjem.
Kontaminiranje hrane
Industrijski obrađena hrana i i mesno brašno , kao i sporedni proizvodi klanične industrije su često kontaminirani različitim vrstama bakterija,jer nisu uvek izvor životinje zaklane u klanicama. Životinje koje su uginule od bolesti, od povreda ili prirodnom smrću su takođe izvor mesnog brašna. Uginule životinje mogu danima da leže pre nego što se obrade. I onda su trupovi zaraženi mikroorganizmima kao što su Salmonela ili Esherihija koli. Procenjuje se da ova druga kontaminira više od 50% mesnog brašna. Iako kuvanje hrane može da ubija bakterije, ono ne eliminiše njihove toksine, koji mogu da izazovu mučnine, pa i oboljenja. Proizvđači hrane ne proveravaju postojanje ovih toksina u hrani.
Mikotoksini – Dolaze kao proizvodi gljivica i kvasaca. Loši uslovi poljoprivredne proizvodnje, i nepravilno sušenje i skladištenje omogućavaju gljivicama da rastu. Najlakše se kontaminiraju zrno pšenice i kukuruza, brašno od zrna pamuka, riblje i brašno kikirikija.
100% Mit – Problemi prouzrokovani neadekvatnom ishranom
Ideja da se jednom vrstom hrane obezbede sve hranljive materije za pse i mačke za čitav život je mit.
Zrno žitarice je primarni sastojak većine komercijalnih hrana. Mnogi ljudi se odlučuje za jednu vrstu hrane i njom hrane svog ljubimca duži vremenski period. Ugljeni hidrati koje psi i mačke konzumiraju u ovakvim hranama su sličnog porekla. Danas, hrana koju jedu naši ljubimci je daleko od one koju su jeli njihovi preci. Problemi uzrokovani suvom hranom se svakog dana viđaju u veterinarskim ordinacijama. Hronični problemi sa varenjem, kao hronično povraćanje, proliv, zapaljenje creva su najčešći problemi koji se tretiraju. Česti razlozi za ovakva stanja su alergija ili netolerancija na pojedine sastojke suve hrane. Nove recepture sa „limitiranim antigenima” ili „nepoznatim proteinima” su izvor milionske zarade. Inače ove formule su razvijene kao odgovor na povećanje netolerancije na već postojeće hrane. Najnoviji zaokret je stvarno „hipoalergičan” jer su proteini hrane veštački skraćeni, tako da novi molekuli nisu dovoljno veliki da ih organizam prepozna kao antigene i odbrambeno, tj. alergeno reaguje na njih. Hrana koju nalazimo u prodaji je često kontaminirana bakterijama koje mogu, ali i ne moraju da prouzrokuju probleme. Neprikladno skladištenje i nepravilno korišćenje mogu da iniciraju povećano razmnožavanje ovih bakterija. Na primer, ukoliko nakvasimo suvu hranu mlekom ili vodom i ostavimo je na sobnoj temperaturi, isprovociraćemo ih da se umnože. Čak, ovakvo obaveštenje možete naći na poleđini pakovanja nekih suvih hrana za mačiće i štence.
Recepture gotovih hrana i način upotrebe kako proizvođač preporučuje mogu biti uzrok drugih digestivnih problema. Hranjenje jednim obrokom dnevno može izazvati iritaciju jednjaka hlorovodoničnom kiselinom iz želuca. Zato je bolje opredeliti se za dva manja obroka u toku dana.
Urinarni trakt je takođe direktno izložen delovanju hrane. Kod pasa može da se formira kamenje u mokraćnoj bešici.
Dosadašnje konzumiranje suve hrane pokazuje da od njih mogu nastati razna bolesna stanja. Česta fatalna srčana bolest kod mačaka i nekih pasa je posledica nedostatka amino kiseline taurin , kao i slepoća. Razlog je taj što se učešće životinjskih proteina u hrani smanjuje, a povećava se učešće ugljenih hidrata (šećera). Zato se sada taurin dodaje u hranu, ali ne kod svih proizvođača.
Brz rast pojedinih rasa može da poveća i oštećenja kostiju i zglobova. Mnogo kalorija i kalcijuma u nekim hranama obezbeđuje veoma brz rast. Sada se proizvode i specijalne hrane za štenad velikih rasa.
Mnogi problemi vezani za hranu nastaju sa sve većom popularnošću hrane za pse baziranoj na žitaricama. Zbog njene nekompletnosti danas se dodaju neki od sastojaka, ali ni za njih se ne zna da li se non stop nalaze u hrani ili ne. Dalje, javljaju se reakcije na aditive, na bakterijsku kontaminaciju, gljivice ili druge proizvođače toksina. Kod nekih hrana ustanovljeno je kako negativno deluju , kod drugih nije. Uglavnom, problem je u osnovi u lošem kvalitetu žitarica koje se koriste i neophodnoj preradi mesnog brašna koja nakon toga ne mogu da pruže ono što bi ste vi želeli za svog kućnog ljubimca.

Izvor

 

Podelite ovo!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *